Web novela: " Un Amor De 2B "

KomentarI???
Sta mislite da ce se dalje desavati? Veronika i Mateo su zajedno, Markus i Annie nesto mute.., a nesto se desava i izmedju Marine i Diega...
Kako ce se prica dalje odvijati? Ko ce s kim u stvari da bude? Sta je sa streberkama...da li ce i one osetiti cari ljubavi? A Natasha i Paola?

Prica sada tece drugacijim tokom..Sledi zajednicka kolateralna steta i ekskurzija...postaje gusto...

ZzOpA!!

Ljudi komentarisite!!!!!!

XIV Epizoda...Diego..?

Zadovoljna sto je eskivirala dosadan cas iz istorije, krece ka zenskom WC-u. I dalje ne moze da prestane da razmislja o Diegu:
" Kako je lep..i pazljiv..,dobro nisam skoro pricala s njim o necemu konkretnom..al' ajde..Da li se i ja njemu svidjam..? Da ga pitam?! Ne! Boze sta je meni..? Zar je moguce da sam se zaljubila u tog..tog.."
Upravo tad, iza ugla ispred nje se stvorio Diego, i nenapmerno, nasrnuo na nju.
>Marina:" Aaaa! Srce mi je stalo...Da li si ti normalan?!"
>Diego, kroz smeh:" Izvini nisam te video..,dobro si?"
>Marina:" Ma dobro sam...zezam te...Otkud ti ovde?"
>Diego:" Ma slihtao se malo profanki iz fizzike..tipicno ja..xe,xe.."
>Marina" Aaa.. Pa tako najbolji ucenici ove skole eskiviraju nezeljeni cas..i to ISTORIJU, glavni cas za isticanje svog vokabulara izraza!", zadovoljna sto je tacno izgovorila ovu recenicu, nasmesi mu se.
>Diego:" Xe,xe.. Pa sta ti onda radis ovde?"
>Marina, pogleda ga urokljivo:" Hmm..Sad si me uhvatio nespremnu..1:0 za tebe.."
(smeh)
>Diego:" Ne, sad ozbiljno..Sta radis ovde?"
>Marina:" A..ma nista..nisam vise mogla da slusam Micu..mislila sam da cu poludeti..Moj maleni mozak ne treba da se opterecuje nebitnim informacijama iz istorije..,on..dekoduje samo socne stvari.."
>Diego, nasmeje se:" Eee jesi luda, majke mi!"
Marina pomisli:" Totalno sam prolupala za tobom!", ali brzo se povrati.
>Diego:" I sta sad..Bleis?"
>Marina:" Pa..tako nekako..sedim malo na stepenicama,..setam do WC-a i tako..."
>Diego:" Ne bi ti smetalo da ti se pridruzim?"
>Marina, u sebi:" Aaaa...ne mogu da verujnem..!", ali nastavlja:" Ma verujem da imas pametnija posla nego da dangubis sa mnom.."
>Diego:" Pa nemam mnogo toga u ponudi..! Ili cu ostatak casa da provedem sa tobom, slusajuci socne detalje..,ili da totalno poludim na casu histerije..."
>Marina, kroz smeh:" Biras?"
>Diego:" Tebe, naravno!"
Marina je pocrvenela, ali ni sama nije znala zasto. Jasno joj je bilo da joj on time nije izjavio ljubav ili nesto slicno, ali njegov osmeh i sam nacin na koji je to rekao..,u njoj su probudili poseban osecaj. Osetila je veliku potrebu da ga zagrli i poljubi.
>Diego:" Onda..? Idemo?"
>Marina se pribrala:" Da,da..idemo."
Pre nego ga je srela mislila je da ide do WC-a, ali znala je da joj put do njega, koji je inace iznosio nesto manje od 300 m, ne bi bio dovoljan da uziva u njegovom drustvu. Pa je predlozila:
" A da sednemo na stepenice..ne da mi se do WC-a ..."
>Diego, ponovo se nasmesi:" Ajde,,,,moze..!"
Seli su.
Marina je sada sedela izbazumljena. Imala je toliko socnih informacija da podeli sa njim, ali jednostavno nije mogla....Kao da se sve odjednom izbrisalo i nije znala sta da mu kaze. Pocela je da se znoji.
>Diego, pomalo zabrinuto:" Dobro si?"
>Marina, pokusava sa se pribere:"..Savrseno>..!"
>Diego:" Sigurna si?", s nevericom:" Da te odvedem do ambulante?"
>Marina, pomisli:" Kako je divan,<!!", nastavi" Ne...Svasta! Dobro mi je!"
Povrati se.
>Diego, razvedri se:" HMmm..Pa ja zapravo o tebi i ne znam puno.."
>Marina:" Otkud sad to? Mislim to pitanje...?"
>Diego:" Pa ne znam...zajedno smo u razredu jos od prve godine...a nikad nismo imali priliku da ovako sedimo, sami , i da pricamo.."
Marina nije bila sigurna, ali ucinilo joj se kao da je to SAMI nekako naglasio.
>Marina:" Zapravo da..Stvarno nikad nismo pricali.."
>Marina:" Pa reci ti meni nesto o sebi prvo..."
>Diego:" Pa i nema tu nesto mnogo da se prica..Ja sam Mateov najbolji drug..mislim on mi dodje kao brat, i mnogo me je obradovao kada mi je rekao da ce doci u moju skolu.."
>Marina:" Pa dobro...i dalje se druzite..,ne?"
>Diego:" Naravno..,samo od kad je sa Veronikom...jedva da i pricam snjim o necemu da nije Veronika, ili koliko je on voli, kad ce ponovo da je vidi..Isuse, pa imam utisak da samo broji sekunde..!!"
>Marina:" Znam kako ti je...Imam isti problem..Nemoguci su..Nadam se da su se pomirili do sad.."
>Diego:" Sta?! Oni su zajedno?!!"
>Marina:" Da..trenutno su u muskom WC-u..i izgladjuju odnose..Nasa ideja ali imam utisak da je upalilo..sigurno su se do sad pomirili..i zvalave se tamo...UF!! Ali drago mi je zbog njih..!"
(smeh)
>Diego:" Da..lep su par.."
>Marina:" Imas brata ili sestru?"
>Diego:" Sestru...samo je starije od mene 4 godine,,i zivi svoj zivot u Francuskoj...dopisujemo se redovno..Studira tamo i dobro joj ide..Poseticu je za raspus.."
>Marina:" Cool..! Blago njoj!! Ocu i ja!"
>Diego, nasmeje se:" Veruj mi..i ja..! Jedva cekam da je vidim!"
>Marina:" Vidim da ste prilicno vezani jedno za drugo.."
>Diego:" Da..i bas mi nedostaje..al srecan sam sto cu je videti za raspust!"
>Marina:" To je super..!"
>Diego:"A ti?"
>Marina:" Ja? Pa ni o meni nema mnogo sta da se prica...Zivim sa mojima i mladjom sestrom..Iris..i vodim jedan..prilicno monoton i dosadan zivot..mislim, nema tu nista zanimljivo da se prica.."
>Diego:" E...bre! Gde dosadan?! Imam utisak da ti je bas zanimljiv zivot proveden u skoli..mislim,, sve te ' socne ' informacije..kao da zivis za njih..xe,xe"
>Marina:" Pa i ne bas..Mislim, daleko od toga da imam probleme u porodici i to..samo nekako imam utisak da su mi Anni, Alex, Maria i Veronika prava porodica..Mislim..s njima provodim najvise vremena.. Kod kuce je nekako bzvz..ako me kapiras?"
>Diego:" Totalno..samo se ja druzim sa Mateom, Hose Mariom, Markusom i Raulm..jeste da su otkaceni,ali kapiramo se.."
>Marina:" Upravo..!"
(smeh)
>Diego, sada malo diskretno, zato sto je zeleo bolje da je upozna ali polako da do znanja da mu svidja:" A..ljubavni zivot? Nemoguce da cura poput tebe nema decka..mislim to je apsolutno nemoguce!"
>Marina:" Nemam decka..", u sebi misli:" Ne! Nemam decka!!! Slobodno me pitaj da ti budem devojka!! Ne nemoras ni da pitas,,,DA!DA!"
>Diego, vidno zacudjen:" NE mogu da verujem.."
>Marina:" Zasto te to cudi..ja jednostavno cekam onog pravog.."
>Diego,u sebi:" AAaaa! Kako bi voleo da sam ja TAJ !", nastavlja:" A..svidja li ti se neko..?"
>Marina:" Da..samo me on ne primecuje..bar to tako pokazuje...", i znacajno ga pogleda u oci. Duboko se zagledala u njih, bile su svetlo plave i kao da su privlacile njen pogled...nije mogla da prestane da gleda u njih.
>Diego, priblizi joj se:" Pa taj decko sigurno nije normalan!! Zar nema oci?!? Zar ne vidi kako si..kako si..", i zastane. Kao da je progutao ogromnu knedlu koju jednostavno nije mogao da izbaci iz grla.
Misli u sebi:" Ne budi kukavica! Pa sta ako joj se neko svidja?! Zasto ti ne bi bio onaj pravi..Poljubi je!!!!" Nezno joj dotakne lice i duboko se zagleda u njene usne. Pomislio je da je isuvise napadan, ali nije mogao da odoli.
Marina je shvatila o cemu se radi, osetila je potrebu da ga poljubi ali nije smela da nacini prvi korak:" Kako sam...sta?", i malo mu se priblizi. Primetila je da on svoj pogled i dalje nije pomerio s njenih usana, i cula kako se jos jedna knedla nervozno spustila niz njegov grkljan. Osetila se posebnom.
Diego ju je pogledao u oci. Video je sjaj i bilo mu je jasno. Voli ga! Idalje je bio nervozan ali mu je sa srca pao veliki teret. Nezno, ali mnogo sigurnije, prilazi joj i prislanja svoje usne na njene. Marina mu uzvrati. Osecali su se kao na sedmom nebu..Nista im vise nije bilo vazno, sem da se vole.
Odjednom su se zaculi neki glasovi. To su bile hemicarka i geograficarka..,spustale su se ka prizemlju i to da ce ih uhvatiti kako se ljube na stepenistu i to na sred casa bilo neminovno. Marina se trgne, nasmesi mu se:" Ajde sa mnom! ", i povuce ga.
>Diego, kroz smeh:" Kuda idemo?!"
>Marina:" U zenski.."
>Diego:" Gde?!! NI u ludilu..nisam p***r!!!"
>Marina:" Diego, casovi jos uvek traju..bicemo.." , i sapne mu:" Sami...", i nasmesi mu se.
>Diego:" Dobro...ali ovo ostaje medju nama!", i zajedno otrce u znski WC.
Bas kada su zatvorili vrata iznutra, na hodniku su se pojavile profesorke:
>" A bila sam sigurna da sam nesto cula.."
>Geograficarka:" Ma ucinilo ti se..bio je ovo dovoljno naporan dan..Moramo da se vidimo danas na kafi..."
>Hemicarka:" Da...joj pa nisam ti rekla da Mica ima vanbracno dete...!"
>Geograficarka:" Iju..!"
I nastave hodnikom.

Kraj XIV Epizode....

Kako vam se cini?!?

XV Epizoda..... Ah,,ta ljubav!!!

Marina i Diego su bili u zenskom WC-u, a kako su muski i zenski jedan do drugog..pretpostavljete ko je bio u WC-u do..

Marina je cula kako se glasovi profesorki udaljavaju pa je izvirila kako bi se uverila. Diego joj pridje i stane pored nje, ona mu ustupi mesto.
>Diego:" Jesu otisle?" , pomalo zabrinutim glasom.
>Marina, tiho:" Da..,jesu.."
Diego je sada bio malo uplasen, ali nije znao zasto. Konacno je saznao da ga Marina voli i da mogu da budu zajedno, jos je i SAM s njom...Ali bojao se kako ce se stvari dalje desavati. Marina je imala isti osecaj, nije znala sta sad.
>Diego, nervozno:" Pa..otisle su..", nesigurno napravi jedan korak.
>Marina, nesigurno drzeci ruke u cepovima:" Aha..", jedva vidno se nasmesi.
>Diego posmatra prostoriju, i kroz smeh:" Pa ja zapravo nikad nisam ni krocio ovde!"
(smeh)
>Marina:" Osecam se pomalo glupo..ako me razumes..."
>Diego, kroz smeh:" I ja..!", priblizi joj se i zagrli je:" Ovo je smesno..ponasamo se kao mala deca,,,"
Marina se nasmeje i nastavi da uziva u njegovom zagrljaju.Dirgo je drzi cvrsto i ona se oseca zasticenom i ne zeli da se taj trenutak zavrsi. On je mazi po glavi i mirise joj kosu, oseca se kao u raju.
Na kraju sednu oslonjeni na zid do vrata, i Marina stvi glavu na njegovo rame. Cuje se zadovoljni izdah. Ponovo se nasmeju. On je poljubi u celo.
>Marina, u jednom trenutku:" Diego?"
>Diego:" Molim?"
>Marina, zamisljeno:" Sta mi ovo radimo?"
>Diego se malo odmakne i zacudjeno:" Kako to mislis?"
>Marina:" Nemoj pogresno da me shvatis...samo ne znam na cemu smo.."
>Diego:" Ne pominji to...Ti me volis, zar ne?"
>Marina, pocrveni, ali ga pogleda u oci:" Volim te! Volim te! Htela bih da vicem da te volim da me ceo svet cuje!"
Diego, iako je to znao, iznenadjen je odgovorom. Duboko se zagleda u njene oci:
" I ja tebe volim..", i poljubi je. Marina je u pocetku uplasena, ali ubrzo se prepusta poljubcu.
>Marina:" Tako sam srecna!", poljubi ga na blic.
>Diego:" I ja sam..ali..zeleo bih nesto da te pitam..,osecam se glupo i detinjasto..ali moram.."
>Marina, nasmeje se:" Kazi...?"
>Diego:" Mnogo mi je bitno da ovo izmedju nas bude ozbiljno..mislim..,ja te volim i ne zelim da bude muvanje iz zezanja..kapiras..?"
>Marina, uozbilji se malo:" Naravno..!"
>Diego, malo odugovlaci,ali skupi snage:" Marina, da li zelis da budes moja dvojka?"
Marina pocne da se valja od smeha.
>Diego, pomalo uvredjeno:" Sta je smesno?! Ako me ne volis..odma mi to reci..ne zavlaci me!"
Marina pocinje da place od smeha i ne moze da se zaustavi.Diego se uvredi i ustane s namerom da izadje iz WC-a. Marina ustane za njim i uhvati ga za ramena, prestane da se smeje:" Cekaj!" Diego se okrene iznerviran.
>Marina:" Daj, zezam te..!"
>Diego:" Molim?!"
>Marina:" Izvini...Ali jednostavno nisam mogla da se suzdrzim!!", i pocne ponovo da se smeje.
Diego je pogleda u stiu 'ti nisi normalna'.
>Marina:" Hocu.."
>Diego, ludi:" Sta hoces?!"
>Marina:" Da ti budem devojka!"
Diego zastane u cudu, ne zna da li da skace od srece...sta da radi, samo joj se blago osmehne:" Ja.."
>Marina:" Volim te, budalice!", zagrli ga oko vrata.
>Diego:" I ja tebe volim..", stavi ruke oko njenog struka i poljubi je.

S druge strane zida, Veronika i Mateo se sede naslonjeni na zid i ljube se.
>Veronika, izmedju poljubaca, pokusavajuci da dodje do vazduha:" Jel ti bolje?"
>Mateo:" Malo bolje..Pomislio sam da ce da mi otpadne.."
>Veronika, prestane da ga ljubi:" Pa tako ti i treba kad se pravis pametan!"
>Mateo:" Ali bubavi, znas da nisam mislio ozbiljno..."
>Veronika:" Hm,., to ti je za ubuduce..!!"
>Mateo:" Volim te!"
>Veronika:" Ja tebe vise!!"
Poljube se.
>Veronika:" Kako bih volela da ovo traje zauvek...da sam zauvek u tvom narucju.."
>Mateo:" Nemam nista protiv..samo da to ne bude u WC-u, barem ne muskom.."
(smeh)
>Veronika, mazi mu povredjenu ruku:" Kako se osecas?"
>Mateo:" Kad sam s tobom, kao da letim.."
>Veronika:" Ne slihtaj se!"
>Mateo:" Sto? Skupljam bodove za posle..xe,xe!"
>Veronika, gurne ga:" Budalo!"
>Mateo:" Mozda sam budala, ali me VOOLIIIIS!!!"
>Veronika:" Najvise na svetu!!", ponovo ga poljubi.

Marina i Diego, posto su se prepustili poljupcu, trgnuli su se kada su culi da se iz sobe do neko dere. Taj neko bio je Mateo, kada je malocas sa Veronikom pricao.
>Diego:" Sta je to?! Mislio sam da su svi na casovima.."
>Marina:" Stvarno ne znam.., ali odmah cemo saznati!"
>Diego:" Eee jesi luda..!"
>Marina:" Za tobom?", poljubi ga.
Zatim pridju zidu odakle su culi glasove. Marina lupi sakom o zid.
>Diego:" Sta to radis?!"
>Marina:" Pokusavam da saznam ko je tamo..!"
>Diego:" Daj..zaboravi, i onako ce sad da zvoni..treba da idemo odavde.."
>Marina:" Jos samo malo...", i iz sve snage udari ponovo.
Veronika i Mateo se trgnu, prekinula ih je buka.
>Veronika:" Sta je to?!"
>Mateo:" Ne znam..kao da neko lupa sa druge strane zida.."
>Veronika, pridje zidu:" Sad cemo da vidimo..!"
>Mareo:" Sta radis?! Sad ce da zvoni...treba da idemo odavde.."
>Veronika:" Evo..samo da..", i udari o zid.
>Marina, pomeri se od zida:" Vidis?!", kaze Diegu:" Ko je tamo?!"
>Veronika, pomeri se od zida:" Vidis?!, kaze Mateu. Ponovo lupi.
>Marina, ponovo:" Ma ko je tamo!!"
>Mateo, kroz smeh:" Ma Marina je.."
>Veronika:" Mari, sta radis tamo?!"
>Marina:" A ti?! Ijaaao pa ti si sa.."
>Mateo:" A s kim si ti?!!"
>Diego:" Sa mnom!!"
>Veronika i Mateo:" STA?!!!!!"
S druge strane, Diego i Marina umiru od smeha::" Pricacemo vam posle!!!", i poljube se.
>Diego:" Eee idemo mi..vidimo se na sledecem casu..!!"
>Veronika:" Sad cemo mi!", i poljubi Matea. On se prepusti i nastave da se ljube.
Diego i Marina oprezno izadju iz zenskog WC-a kako ih neko ne bi video, pokucaju ovima na vrata:" Vidimo se!", i produze niz hodnik zagrljeni.


Kraj XV Epizode...

Sta kazete?

Komentari?!!!?

I.....Kako vam se cini

XVI Epizoda... Ups>.!


Marina i Diego su se uputili ka kabinetu za biologiju, na njihov sledeci cas. Sve vreme, na putu do tamo, hodali su zagrljeni i zaljubljeni. Odjednom se culo skolsko zvono, i ucenici su poceli da izlaze iz svojih ucionica. Oni se trgnu i razdvoje se, pomalo posramljeno. Guzva koja je nastala tog trenutka u hodniku nije sprecila zaljubljeni pogled Marine i Diega. Niko nije ni primetio da su zajedno stajali, zbog cega im je bilo drago. Diego joj se nasmesi, ona uzvrati i uhvate se za ruke. Zajedno produze do kabineta, a na Matea i Veroniku potpuno zaborave.
Veronika i Mateo su idalje bili zagrljeni kada su culi skolsko zvono.
>Veronika:" Aaaa! Zasto ovako divan momenat mora da se zavrsi tako brzo?!"
>Mateo, kroz smeh:" Ljubavi, pa nije valjda da ti se dopalo sto smo u WC-u bili zajedno?"
>Veronika:" To mi nije bitno! Najvaznije je da sam s tobom.."
>Mateo, poljubi je:" I ja isto mislim..., ali isto mislim da bi sad trebali na bios.."
>Veronika:" Dobro..,ajde..!"
>Mateo:" Daj mi kljuc..!"
Kljuc se jos uvek nalazio u Veronikinom brusu...i Mateo je pokusao da ga izvuce ali bezuspesno.
>Mateo:" Vero daj mi kljuc...trebamo na cas..."
>Veronika, kroz smeh:" Ako hoces kljuc...znas gde da ga trazis..."
>Mateo se nasmeje, pridje joj:" Veronika, lepo sam ti rekao da mi ga ti das..al' kad vec moram ja...", smeje se.
>Veronika, kroz smeh:" Pa uzmi ga..!", i pomalo uplaseno vadi kljuc iz brusa i drzeci ga u ruci ulazi u jednu kabinu.
Mateo joj pridje i smeseci se, poljubi je:" Daj mi..!". Za to vreme ruke se bore i kljuc odjednom pada u WC-solju.
>Veronika:" Ne..sh**!"
>Mateo:" Ajoj,,"
>Veronika:" Isuse, sta cemo sad?! Moramo da izadjemo..."
Mateo je pogledom uputi ka solji.
>Veronika:" Meni ne pada na pamet da zavlacim ruku u taj...sugavi oklop na koji sedaju kojekakve budale..! Jedino da ti..."
>Mateo je prekida:" A..NE! Pa kako cu ja....ne,ne...to ne dolazi u obzir!"
>Veronika:" Pa jedino da sedimo ovde do ujutru, ne bi li neko naisao...!"
Mateo se osvrce oko sebe i ugleda neku staru, polupocepanu kesu:
"Da probam...?"
>Veronika, kao da ce da povrati:" Pa...probaj..."
Mateo odlazi do kese i zavlaci ruku u nju. Uz duboki uzdah, zavlaci ruku u WC-solju. Kako je gurao ruku sve dublje i dublje, kljuc se skroz zavukao u cev od WC-solje.
>Mateo, kao da ceka krajni sud jer je znao da ce Veronika da poludi:" AMmm...Mislim da imamo problem.."
...
>Veronika:" Kako je moguce da si tol'ki mentol?! Pa kako si gurno tako duboko? Imas li kredita...da pozovemo razrednu..?"
Mateo vadi mobilni telefon iz dzepa, ali videvsi da nema kredita, samo obeshrabljeno zagrli Veroniku,:" Cak ni signala nema.."
>Veronika, vrati joj se srce iz nogu u svoje leziste:" Pa necemo ovde ostati jos dugo..! Mari i Diego znaju da smo ovde.."
>Mateo:" Da..,ali misle da imamo kljuc...,ne bi im palo na pamet da nas ovde traze..,pomislili bi da smo pobegli zajedno ili nesto sliicno.."
>Veronika:" AAaaaa!! Sta cemo sad?! Cas je do sad vec i poceo a mi smo u ovoj...rupi!"
Veronika se snuzni i naslonjena na zid sedne na pod. Mateo sedne pored nje i zagrli je, sapne joj na uho:" Dobro...ali barem smo zajedno i ..sami.." Ona se blago osmehne i polako okrene glavu ka njemu i pogleda ga ustilu " Koji si ti..." On nasloni njenu glevu na svoje rame, poljubi je u celo i nezno je zagrli.
>Veronika, uzdahne:" Tako mi je lepo u tvom zagrljaju..Osecam se kao da nam niko nista ne moze, da je nasa ljubav tako cista i nezna..."
>Mateo joj se osmehne i poljubi je.
Ona se odjenom glasno nasmeje.
>Mateo:" Sta se smejes?"
>Veronika:" Pa nista..samo mi je zanimljivo od kud ovoliko romantike u ovom smrdljivom WC-u...to mi je malo smesno,,,sto smo se smuvali ovde.."
>Mateo:" Da ali moja ljubav prema tebi ne bira ni mesto ni vreme..!"
>Veronika:" Joj, Mateo, pa mi imamo sao 16 godina..."
>Mateo:" Pa sta? Ja tebe volim!"
>Veronika:" I ja tebe volim, ali me malo plasis dok tako govoris..xe,xe.."
Odjednom ustane:" Znam!"
>Mateo:" Sta znas?"
>Veronika:" Imam tanku snalicu za kosu...!"
Mateo je gleda kao da je pala s Marsa:" I...?"
>Veronika:" Pa ti si decak. zar ne?"
Mateo je sada gleda kao da je totalno prolupala.
>Veronika:" Kako mozes da budes tako lep," poljubi ga, :" a pritom tako tupav?"
>Mateo, pomalo uvredjeno:" Izvini, ali ja stvarno ne shvatam tu tvoju komparaciju snale i decaka!"
>Veronika:" Da li si ikada otvarao sestrine dnevnike, tudje ormarice i slicno..?!"
>Mateo:" DA, sta vise bio sam vrlo dobar u tome.."
>Veronika:" Mislim da cu ja u ovoj vezi, po nekim pitanjima biti i musko i zensko.." , ustaje sa posa i prilazi vratima.
>Mateo:" Sta sad radis?"
>Veronika:" Sa'z da vidis!"
Iz kose izvadi svoju snalicu i elegantnim pokretom ruke, stavi je u kljucaonicu. Mateo je i dalje gleda kao da je prolupala. Nakon nekoliko trenutaka, brava skljocnu i vrata se otvore.


Kraj XVI Epizode...

Kako vam se cini?